Ćao društvo :) Izvinjavam se što me nije pilo jakooo dugo, ali imala sam dosa neizbežnih obaveza i svakojakvih provera u školi. Ali zato imam sve petice u dnevniku (ne računajući matematiku)! Ja sam ovogodišnji maturant, tako da znam kako se svaki maturant oseća u ovo vreme. Briga kako ćemo uraditi prijemni, koliko bodova ćemo imati, šta upisati..? Svakog dana odvajam po 30 minuta i više kako bih radila one zbirke i zadatke sa Internemta. Nastavnica matematike nas je lepo motivisala da radimo matiš, pa za svaku urađenu oblast dobijemo plus i kada sakupimo 5 pluseva, dobijemo 5 u dnevnik. A baš danas sam dobila i 5 iz istorije na aktivnosti jer redovno dolazim na pripremnu nastavu, ne pričam na času (sedim sama pa namam sa kim, logično), pratim i javljam se kako bih odgovorila na postavljeno pitanje.

Prvo i najvažnije- NE UPISUJ ŠKOLU ZBOG PRIJATELJA KOJI ĆE JE UPISATI!

Besmisleno je upisati Medicinsku ili bilo koju drugu školu samo zato što tvoj najbolji prijatelj upisuje baš nju. Svakako ćeš upoznati nove ljude u novoj školi. Znam puno ljudi koji su neku školu upisali zbog društva i kojima je žao što su to uradili i da ako bi mogli da vrate vreme, upisali bi nešto potpuno drugo. Znači, nikako je upisujte neku školu samo zbog društva!

Drugo, ali ni malo manje važno- NE UPISUJ ŠKOLU KOJU TVOJI RODITELJI ŽELE DA TI UPIŠEŠ!

Besmisleno. Tvoji roditelji su doktori i oni žele da i ti ideš njihovim stopama i postaneš jednoga dana doktor, a tebe to ne zanima. Ja sam svakodnevno okružena 4 medicinske sestre. Ne nisam u bolnici već su mi mama i 3 tetke medicinske sestre. Mama mi ne radi taj posao, ali ga jako voli i ona bi želela da ja upišem Medicinsku školu. Druga tetka radi u Domu zdravlja i ona bi da ja upišem medicinu. Treća tetka radi u Zemunskoj bolnici kao ginekološko- akušerska sestra i ona je neutralna. A treća tetka, koja se pre nekoliko meseci penzionisala, radila je 38 godina u Dečjoj klinici u Tiršovoj i ona mi je rekla: ''Ako želiš da radiš kao crnac, nedeljom, praznicima  za malu i bednu platu sve i svašta i da nemaš svoj privatni život, samo izvoli." To je bio trenutak kada sam odustala od medicine koju volim. Svi iz mog odeljenja su ubeđeni da ću ja upisati medicinu jer znam svašta za svoje godine o njoj, znam šta treba da uradim kada se neko povredi... ali od toga nema apsolutno ništa. I verovatno ću upisati gimnaziju društveno- jezički smer, jer volim i jezike. 

UPIŠTE ONO ŠTO VOLITE! 

Izbor srednje škole je apsolutno samo vaš izbor i samo vi imatre pravo da birate srednju školu. To pravo nemaju ni mama ni tata niti bilo ko drugi. Mogu da vas posavetuju u vezi neke škole, ali nikako da vas nagovaraju na nešto što vi ne želite. I znate šta? Čak i ukoliko izaberete pogrešnu školu, to je samo vaša greška!

Šta vi želite da upišete?
Vi koji ste već sve ovo prošli, jeste li napravili dobar izbor i upisali ono što želite?

Kakav ste đak?

I koliko ćete otprilike imati bodova iz škole?

*sve fotografije preuzete su sa Instagrama*

Dok sam se vraćala jedno veče iz škole i slušala muziku, na pamet mi je palo da napišem ovaj post. Slušala sam Adele- When We Were Young i baš tako se zove ovaj post. When We Were Young iliti Kada smo bili mladi. Ja nisam toliko stara, baš naprotiv dosta sam mlada, ali mogu da pričam o nekim stvarima koje su bile kada sam ja bila mala, a danas je to nešto potpuno drugačije.

Nekada su deca po celi dan bili napolju, šutirali loptu, gađali koševe i goliće za mali fudbal, igrali smo žmurke, lozinke, kocke i ostale igre. Dan smo provodili na ulici.

Ujutru ustanem i prvo na šta pomislim je kako ću da idem napolje da se igram da društvom. Brzinski sam oblačila stvari koje bi mi mama pripremila veče pre, brzinski bih pojela doručak koji mi je baka spremila i trk napolje. Prvo bih pozvala Andrijanu, pa bi nas dve išle po Ivu, onda bi išle po Mišu i Jocu, a kasnije po Anu i Bojana. Zatim usledi traženje kreda, kako bismo nacrtali školicu ili kocke. Bojan uvek ponese svoju fudbalsku loptu sa kojom bismo igrali kocke do podneva, dokle je ispod stare trešnje bio hlad. Posle podneva bismo otišli ispred velike bele zgrade gde su živeli Joca i Miša, a ispred koje je bio hlad sve do 2-3 sata popodne. Oko 15h su se moji mama i tata vraćali sa posla i u to vreme bih ja ulazila u kuću da malo predahnem. I ne samo ja, već i ostalo društvo. Tata bi mi kupio čokoladni sladoled ili neku čokoladicu, koju bih pojela posle bakinog ukusnog i zdravog ručka.