Kraj u kome ja živim nikada koliko ja znam za sebe nije imao baš nešto mnogo dece,a i s obzirom na to da živim u glavnoj ulici koja je veoma prometna nikada nismo ni mogli da se igramo baš do te mere...Ali je svakako bilo mnogo drugačije...Gledam na primer generaciju moje sestre (to je nekih 4-5 godina razlike) i ja sam u pravom čudu kada ih gledam na rođendanu onako svi izvade telefone,tablete igraju igrice i sede niko ni sa kim ne priča ili gledaju u monitor računara...A moja generacija je u njihovim godinama bukvalno divljala na rođendanima,tu je bilo jurenja igranja raznih igara pričanja itd...
Zaista divan post :)

http://fashionawakebyb.blogspot.com/

Slažem se sa svim napisanim. Kraj u kojem ja živim se mnogo promijenio od mog djetinjstva. Od mog rođenja, prije 14 i po' godina, samo se rodilo 3 djece dok su prije ulice bile pune djece koja se igraju, trče, skaču, dodavaju loptom, ''prave kolače'' od zemlje hahah... Žalosno ali istinito.

Vildana from :
http://living-like-v.blogspot.com/2016/03/happy-about-who-i-am-myviewtolife.html
http://staliaisbae.blogspot.ba/2016/03/imagine-wedding-day.html

Predivno napisano. Uvek sam bila kao ti, uvek sam letela napolje, jedva sam čekala da igramo ujutru odbojku, fubal sa dečacima ili kocke, a uveče žmurke ili lozinke svi zajedno. Bilo je vrhunski. I sada izlazim, ali dosta manje, nema više tih igara i mnogo mi nedostaju predhodne godine, ali šta je-tu je. ♥

Sjajan post draga, jako mi se svidja tema.
Moj novi post je na blogu i znacilo bi mi da pogledas i kliknes na Yoins link sa strane bloga, hvala ti unapred :D
http://missbabybluelove.blogspot.rs/2016/03/yoins-wishlist-top-10-must-have.html

Moje odrastanje je zaista bilo magično. Nisam puno izlazila napolje zbog mesta gde živim i sutacije na Kosmetu ali sam dane provodila sa knjigom u rukama. Čitala sam lektire,jedva čekala da mi sestre od tetke dođu i da me drugarice pozovu kod njih. Sve je bilo savršeno. Naše teme za razgovor su varirale od lutaka do dečaka. I sve je nekako bilo lepo i detinjstvo je bilo detinjstvo. Sada. Dok gledam kako ispred mog prozora prolaze deca,od jedva 10 godina sa velikim telefonima i slušalicama u ušima. Nekako,kao da mi je žao te dece. Jer oni. Pa oni ni ne žive svoje detinjstvo. Sutra. Kad postanu roditelji,o čemu će pričati svojoj deci. O tome kako su noći zamenjivali danima ili obrnuto. Kako su ostajali budni do tri posle ponoći i dopisivali se sa društvom. Kako im je jedino bilo bitno uslikati savršenu fotku i postaviti je na tadašnje popularne društvene mreže. O tome ? Ta deca. Koje svakodnevno viđam u školi i po ulicama nemaju svoje detinjstvo. Žure da bi odrasli. Žive brzo. A ono što će im najviše nedostajati kad zaista odrastu,biće period kad su bili deca. Inače savršeno napisano i odlična ideja za post. :)

alijindnevnik.blogspot.com

Plačem...
Ovaj dan koji si upravo opisala kroz post bio je upravo moj dan...mislim pre par godina.. Kozlići, između dve vatre, jurke, lozinke, vrelo sunce, branje voća sa uličnog drveća, večernje žmurke, kodlioko, trkanje..Zimi vozić od sanki, grudvanje, pravljenje skladišta, sneško, torte i kolači od snega valjanje u snegu, skidanje ledenica.. Sada mi sve to tako nedostaje. U mojoj ulici nema mnogo dece, ali svejedno, bilo nas je dovoljno. Bilo. Sada niko više ne izlazi, svi se trude da skupe što više lajkova, da imaju što bolju šminku, da celu noć ostaju budni i da u dvanaest godina iščekuju prvi poljubac. Ako je sada ovako, šta će biti za 20-30 godina?! Da li ću ikada više iskusiti sve gore navedeno, da li će iko od nas?! :( <3333333333333333333333333333

eslyisworldview.blogspot.rs

Predivan post. Stvarno se vidi da si se potrudila dok si ga pisala i zaista, odličan je.
xoxo

✨ forever-blogm.blogspot.com ✨ - novi post na mom blogu + novi proljetni izgled :)

Super post, slažem se sa tobom. Današnje društvo je toliko poremećeno da to nije normalno. Inače, nominovala sam te za The Liebster Award, pa ako već nisi, voljela bih da ga uradiš.


leiahasablog.blogspot.com

crvenokosagimnazijalka.blogspot.com Dnevnik jedne gimnazijalke, check it out! :D

Ja zivim u gradu i to u jednoj zgradi, te u mom kraju nema bas puno dece (ni starije ni mladje). Ali kada odem u selo i cujem razigrane decije glasove koji vrve po ulicama, odmah se oraspolizim i secam svog detinjstva :) Kao mala, imala sam samo jednu drugaricu godinu dana stariju od mene (a sva druga deca su bila po 5-6 godina starija od mene, pa sa njima nisam mogla da se druzim). I tako od ranog jutra pa sve do mraka, mi bismo provodile vreme napolju i izvodile svakakve nestasluke. Cim se setim svih tih dogadjaja, na licu mi se stvori ogroman osmeh i zaista je najranije detinjstvo bilo jedno od najlepsih perioda u mom zivotu :) Nego, mnogo sam se ja raspricala, stvarno se nadam da te nisam mnogo smorila :D Sve u svemu, super si napisala post a i slike mi se bas dopadaju <3

www.neramisic.blogspot.com

Super post,sve si objasnila haha! Ja sam takoder provodila dane vecinom vani,dok danasnje generacije takoder provode vani,ali na mobitelu uz kavu a idu svega u 5. razred mozda sto je zalosno. Super si to napisala i bilo mi je jako zanimljivo citati kako si provodila dane u djetinjstvu...
Ako zelis da se zapratimo,uclani se kod mene,te mi javi da znam uzvratiti follow :)
http://beautyshapes3.blogspot.hr

odlican post milice . Pre u mojoj ulici svi su izlazili napolje i igrali bukvalno niko nije ni hteo da vecera a sada niko ne izlazi cak i do prodavnice jednostavno svet se promenio .


poseti moj blog i ako ti se svidi uclani se
booksdiar.blogspot.rs

Och, great post :)